Bas
klarinet je nešto dublja varijanta klarineta. Sastoji se iz jezička,
usnika, cevi i levkastog završetka.
Veoma je masivan instrument i cev mu je skoro dva puta duža od cevi
klarineta. Takođe se pravi od drveta, a usnik, završni deo, klapne,
poluge i prstenovi, su od metala. Zbog veličine bas klarineta usnik
i završni deo su savijeni.
Mehanizam, kao i celokupna građa instrumenta slična je kao kod klarineta,
tako da klarinetistima nije teško da sviraju i ovu varijantu. Ali ima
manjih promena . Pošto je za oktavu (osam tonova) dublji, notira se
u bas ključu (ali može i u violinskom). Tonski opseg je od C do f2
Bas klarinet nije solo instrument, već samo koncertni. Zbog svoje tamne
boje zvuka, kao i izraza dramatičnosti, najbolji je u operkoj muzici.
Primer:
Klavirski koncert, početak II stava (Aran Hačaturjan)
Karmina burana, kraj XIV stava (Karl Orf)
Istorijat:
Preteča današnjeg instrumenta sa trščanim jezičkom je indijska zurna,
grčki aulos i dr. Njihovo zajedničko obeležje odražava se u srednjevekovnovnom
nazivu šalmaj, što znači trska.
Bas klarinet je konstruisan krajem XVIII veka, ali je dugo građen sa
pravom cevi, koja je zbog dužine bila nespretna za rukovanje. Tek polovinom
XIX veka, ona je savijena (po današnjem sistemu).
|
 |
|
