Postavljeno pitanje je samo deo jednog velikog pitanja koje
stotinama godina zaokuplja svet. To je pitanje računanja vremena ili,
narodski rečeno, pitanje kalendara. Hrišćanstvo je nastalo u vremenu kada
se u celom, tada poznatom svetu, vreme računalo prema Julijanskom
kalendaru (po rimskom Juliju Cezaru, iz I veka pre Hrista). Po tom
kalendaru su ustanovljeni i svi hrišćanski praznici, odn. događaji iz
života Gospoda Isusa Hrista i istorije Njegove Crkve. U prvim vekovima
hrišćanstva posebna pažnja bila je posvećena pitanju praznovanja Vaskrsa
hrišćanske Pashe, i ostalih "pokretnih" praznika.
U XVI veku posle
Hrista papa Grigorije VIII izvršio je reformu do tada važećeg Julijanskog
kalendara, tako što je iz njega izbacio 11. dana koji su se nakupili zbog
nepodudarnosti kalendarske i astronomske godine. Taj novi kalendar se po
papi Grigoriju nazvao Grigorijanski kalendar. A kako je on nastao pod
uticajem rimskoga pape, i uglavnom odmah bio prihvaćen od strane
rimokatoličkog Zapada, pravoslavni Istok je ostao prema njemu rezervisan i
nepoverljiv (ne bez razloga), te je tako nastala razlika u praznovanju
onih hri-šćanskih praznika koji su vezani za određene datume, kao Božić,
Nikoljdan i td.
Za običan svet to je postala "glavna", jer svima jasna
i vidljiva, razlika između rimokatolika i pravoslavnih. Vremenom (za oko
300. godina) razlika od 11 dana narasla je na 13 dana koja i do danas
postoji izmeću starog (Julijanskog = pravoslavnog) i novog
(Grigo-rijanskog = katoličkog) kalendara.
Stotinama godina to uglavnom
nije nikome smetalo. Svako je živeo u svojim oblastima, držao se svoga
kalendara i po njemu slavio svoje praznike. No, kada je počelo kretanje
naroda, političke i ekonomske migracije, i pomeranja s jednog mesta na
drugo, a naročito stvaranjem novih država posle I svetskog rata, razlika u
kalendaru postala je ozbiljna smetnja za političke, diplomatske, a
naročito ekonomske odnose među narodima i državama.
Kako je početkom
ovoga veka Zapad bio, ljudski gledano, kulturniji i napredniji, to je
prihvatanje novog, Grigorijanskog kalendara, bio vidljiv znak uključivanja
u napredne svetske tokove. Tu je došlo do raskoraka između mladih
novostvorenih država (kakva je bila i Kraljevina SHS, kasnije Kraljevina
Jugoslavija) i Pravoslavne Crkve u tim državama, koja je iz opravdanih
razloga nastojala da ostane pri starom računanju vremena. Prelaskom i
nekih pomesnih crkava na novi kalendar početkom dvadesetih godina ovoga
veka (Kao Vaseljenska Patrijaršija, Grčka, Rumunska i neke druge
pravoslavne crkve) dovodilo je do velikog haosa u bogoslužbenom crkvenom
krugu godine.
Tako, i kada je novostvorena država Južnih Slovena,
nastala posle I svetskog rata, prihvatila Novi kalendar za svoju
administraciju, Srpska Pravoslavna Crkva zadržala je za svoju unutrašnju
upotrebu stari Julijanski kalendar, kao što su činile i neke druge pomesne
pravoslavne crkve (Ruska, Bugarska, Jerusalimska).
Tako je došlo da u
jednoj državi, jedan deo stanovnika rimokatolici - Hrvati Božić slave 13.
dana pre od pravoslavnih Srba. Što važi za Božić (koji se slavi 25.
decembra), važi i za sve ostale praznike, pa i za Novu Godinu. I tada je
kod Srba nastala pometnja u glavi. Ceo građanski njihov život (od rođenja
do smrti), i svi poslovni odnosi građanskog karaktera, računati su i
određivani po novom sada nazvanom: državnom kalendaru, dok je njihov
verski život i svi crkveni praznici ostali po starom crkvenom kalendaru. I
tako se desilo da su Srbi počeli govoriti da svetog Nikolu slave 19.
(umesto: 6.) decembra, Božić 7. januara (umesto: 25. decembra) i td, što
je skroz pogrešno.
Pa kako smo povodljivi i neotporni na tuđinske
uticaje, iako pravoslavni Božić slavimo po starom kalendaru, mnogi (danas
skoro svi) Srbi svečano slave i državnu (rimo-katoličku) Novu Godinu, koja
pada na sedam dana pre pravoslavnog Božića. A kako smo ipak ostali
pravoslavni narod, mi posle našeg Božića slavimo i Pravoslavnu Novu
Godinu. Kako su ovu NovuGodinu u Jugoslaviji (onoj staroj), slavili
isključivo samo Srbi ona se u narodu počela nazivati i SRPSKA NOVA GODINA,
što je takođe veoma pogrešno, jer nju slave i svi oni pravoslavni narodi
koji su u crkvi zadržali upotrebu starog Julijanskog Kalendara, kao i mi
Srbi.
Tako smo, nadamo se, ukratko, odgovorili na pitanje zašto se
"Srpska Nova Godina" ne slavi istoga datuma kao i državna. Ustvari, ona se
slavi istoga datuma, a to je UVEK 1. januara, ali ne i istoga dana, pošto
po Novom kalendaru 1. januar dolazi 13 dana ranije.
I još ostaje
pitanje: Kako tu našu (srpsku) Novu Godinu obeležiti ili
proslaviti?
Istinski pravoslavnom Srbinu (koji nije to samo po imenu i
krštenici) odgovor je jasan i bez našega odgovora. On zna da Božiću
prethodi POST od šest nedelja, da uvek dolazi Božić, pa Nova Godina. I
onaj koji to zna neće proslavljati NI NA KOJI način rimokatoličku (ili
državnu) Novu Godinu (sem neodlaskom na posao ako je zaposlen u nekom
preduzeću), nego će to za njega biti običan dan kao i svi ostali, pre
svega dan posta i pripreme za veliki praznik Božića kada slavimo rođenje
na zemlji Sina Božijega. A svoju pravoslavnu (ili ako hoćete SRPSKU) Novu
Godinu, proslaviće molitveno i svečano kao i svaki veliki hrišćanski
praznik. Ne u prejedanju i opijanju, ne u grehu i ludovanju, nego pobožno
i molitveno, kako u navečerje Nove Godine tako i na sam dan, kada se slavi
i sveti VasilijeVeliki.
Toga dana će otići u crkvu, prisustvovati
Službi Božjoj i posebnim molitvama koje su određene da se na taj dan
čitaju, a u kojima se sveta Crkva moli da nam Nova Godina bude Bogom
blagoslovena, da nas u njoj Gospod sačuva od svake napasti, zemljotresa,
poplave, požara, pokolja, mača, najezde tuđinaca i međusobnog rata i td. i
da nam bude plodonosna i berićetna. Ako do sada nismo osetili sladost i
lepotu ovakvog načina dočeka i proslavljanja Nove Godine, probajmo, i
uverićemo se da će nam Nova Godina zaista biti i nova i bolja nego sve do
sada.
Mir
Božji! Hristos se rodi! Srećna i Bogom blagoslovena Nova
Godina.
Tekst je preuzet sa web sajta: http://www.saintnicholas-hamilton.org/
