priredila: Sanja Jović

"Vaspitavanje dece poduhvat je za odrasle ljude koji su spremni da mu se posvete punim srcem: za to su sposobni muž i žena koji se vole dovoljno da ne moraju drugde da mole za ljubav koja im je potrebna.

Za vašu decu dobro će biti ono što sama izaberu: nemojte vi za njih sanjati svoje želje. Dovoljno je da znaju da vole ono što je dobro, da se klone onog što je loše i da na laž gledaju sa gnušanjem.

Nemojte ni pokušavati da osmišljavate njihovu budućnost: umesto toga budite ponosni ako u sutrašnjicu stupaju poletno, čak i kada vam se čini da su na vas zaboravili.

Ne podržavajte snove o lažnoj veličini, ali ako ih Bog pozove na nešto lepo i veliko, ne budite vi teret koji će ih sprečiti da polete.

Ne dodeljujte sebi pravo da umesto njih donosite odluke, nego im pomozite da shvate da treba da odluče sami i da se ne uplaše ako to što vole iziskuje napor, a ponekad i patnju: mnogo je nesnosniji život koji prođe ni u čemu.

Njima će više od vaših saveta pomoći poštovanje koje gaje prema vama i vi prema njima: umesto hiljada saveta koji guše, više će pomoći postupci koje su videli u kući: jednostavna osećanja, sigurna i izražena smerno, uzajamno poštovanje, osećaj za meru, vladanje nad strastima, naklonost ka lepim stvarima i umetnosti, kao i spremnost da se nasmejete.

Nikakvi razgovori o milosrđu nisu me njemu naučili više od jednog postupka moje majke koja je u kući napravila mesta za gladnog skitnicu, niti sam bio u boljoj prilici da se ponosim što sam ljudsko biće od one kada je moj otac uzeo u zaštitu jednog nepravedno optuženog čoveka.

Neka vaša deca žive u vašoj kući sa onim zdravim osećanjem da im je tu dobro, što ih snaži i ohrabruje da iz kuće izađu jer tako stiču poverenje u Boga i želju za dobrim životom."

Prethodna stranica