Slavuj i jastreb

Sedeo slavuj na visokom hrastu i po običaju pevao. Opazi ga jastreb pa, kako je oskudevao u hrani, sleti i zgrabi ga. U želji da se spasi, slavuj počne moliti jastreba da ga ne pojede, govoreći kako  je odviše malen da ispuni jastrebov želudac, a on, ako u hrani oskudeva, neka hvata veće ptice. Tu mu jastreb upadne u reč : “Zaista bih bio lud kad bih ostavio hranu koju već  držim u pandžama i krenuo u poteru za nečim  čega još nema ni na vidiku.”

Basna pokazuje da tako i među ljudima nepromišljeno postupaju oni koji zbog nade u veće odbacuju ono što im je već u rukama.

autor: Ezop