"Moćni orle, - reče vrabac - koliko visoko možeš da uzletiš?"

"Najviše od svih ptica!" - gordo odgovori orao.

"Ne računajući mene!" - podrugnu mu se vrapčić.

"Ne blebeći! - naljuti se orao. - Kako takva ništarija može leteti više od kralja svih ptica!"

"Hajde da se takmičimo!"

"To je koješta, - reče orao - ali možemo probati, ionako sam besposlen." I orao uzlete, snažno razmahujući svojim velikim i moćnim krilima. Kad se već beše uzdigao visoko gore, odakle su kuće izgledale kao dečje igračke, nasmeja se glasno:

"Onaj paticvrk se i ne vidi odavde, a hoće da se takmiči sa mnom!"

"Dživ-dživ! Tu sam živ!" - začu se iznad orlove glave.

"Štaaa?! - zaprepasti se kralj ptica. - Otkud ti tu?"

"Za letenje treba i malo pameti, moćni orle! - reče vrabac. - Kad si uzleteo, ja sam se smestio na tvojim leđima, i evo me sad iznad tebe, na većoj visini!"

Ilustracija: Igor Marinković