Pravda i krivda

U jednoga kralja bila dva sina, jedan bješe lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan. Pošto im otac umre, reče nepravedni pravednome: "Hajde od mene, ne ćemo više zajedno življeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ta je dio od svega što nam je od oca ostalo, više ti nema ništa." On uzme trista cekina i konja, pa pođe govoreći: "Hvala Bogu! koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!" Poslije nekoliko vremena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: "Pomozi ti Bog, brate!" A onaj mu odgovori: "Jaoh ti Bog dao! Što vazda Boga spominješ? Sad je bolja krivda nego li pravda." Tada mu reče dobri: "Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde." I tako se okladiše u stotinu zlatnijeh cekina, i rekoše koga najprije sretu da im o tome sudi. Idući malo naprijeda sretoše na konju đavola, koji se bješe pretvorio u kaluđera, pa ga zapitaše da im kaže ali je bolja pravda ali krivda. Đavo reče: "Krivda", i tako dobri izgubi stotinu cekiva. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treću, i po osudi đavola koji se različno pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i konja. Onda reče: "Hvala Bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih." Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda. Tadar njegov brat i ne tražeći drugoga suda izvadi nož pak mu izvadi oba oka i reče mu: "Sad neka ti pomože pravda kad si bez oči." On žalostan zahvali Boga, i reče: "Ja nemam oči za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me izvedeš i ostaviš pod jelom više izvora." Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: "Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti. Ali da zna pak da sad uzme ove vode iza nas i da je njome okuplje, u dan i noć ostala bi zdrava, a tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelio bi se od ove vode." U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i pođe hitro u onoga kralja što mu bješe šćer gubava, pak reče: "Došao sam da izliječim kraljevu šćer, ako me pusti, u dan i noć biće zdrava." Kad kralj razumije, pušti ga u kamaru ka đevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista i zdrava od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dođe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja krivda nego pravda. On pomisli da je onaj našao pod jelom sreću, pa pođe i sam da je traži: najprije uze u sud vode, i otide pod jelu, pak izvadi nožem svoje oči. Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, "valja da nas je" rekoše, "neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti. "Kad one pođoše i pod jelu dođoše, nađoše onoga koji bješe došao tražiti sreću i govoraše da je bolja krivda od pravde, te ga ščepaše za četvrti pa ga rastrgoše. I tako mu prokletniku pomože krivda.