Deco, dunuo je strašan vetar, na moru…
Huuuu!Huuuu! Huuuu!
Zatalasao je lađu,lađa se od silnih talasa zaljuljala
I, I, i?-nestrpljivoće deca
I, potopilo je lađu, da, potopilo je lađu deco
-Šta je bilo sa drugom lađom?
-Pričaj nam, pričaj nam Joco!?
-Druga lađa,je to znate predpostavjam, bila veća od prve lađe,imala je par vesala sa strane, s boka
Nju su veslali robovi, crnci iz plemena Tutankamon.
Da,
I, I, i!?-deca će
Porobili su je pirate, najstrašnijimeđu njima : Peđa
“Ja sam pirate strašan ,strašan, ja sam glavni dasa,
Peđa mi je ime..Znam kung-fu, bavio se džiu džicom, bijem sve s drvenom palicom!
-Ha, ha, ha..
Pa znam ja tebe
Ti si bubnjar!
Pala ti je maska
A I ovi brkovi su ti lepljeni, smešan si do daske, majke mi!
Čekaj, čekaj,čekaj
Režiser će:
“Sine, rušiš mi koncepciju!?
To što su mi spali brkovi, I maska pričaj onom što pušta filmove
Šilji!?
-E, Šilji-vidiš kako si pametan
Aaaa, hoću i ja ulogu
Pliz! Pliz! Pliz!
Šta bi glumio za ovu dečju školskupredstavu?
-Pa, pirata!
-Ne viteza?
-Odluči se! Cupka nervozno I režiser.
-Pa, pirata,jerk ad je bio mali, I moj tata glumio je pirata.
-Ha,ha, ha.-Bašsime slatko nasmejao
-Luckast si sine da znaš!?
-Ajmo svi na svoja mesta da probamo scenu!
-Vasa!?
-Pocepala sam čarapu!
-Ništa, apa-drapa, to je fensi
-Sad mu izvlačiš pegice flomasterom! A publika nam stiže za pola sata…!
-Pljesak! –Ajde da probamo konačno scenu
-Huuu! More se zapenilo..dunuo je strašan vetar…munje su sevnule
-Hej gde je ovaj sa rasvetom!?
-Spava!
-Zaspao posle ručka,malo da dremne…
-Posle ručka , kaže teta čistačica
-Kaže teta, čistačica!?-zbunjeno će režiser
-Ma ajte molim Vas kakva(ne )odgovornost u radu!?
Hrrr! Čuješ ga! Testeriše u pola dva
Ha, ha, ha! –deca se smeju
-Ajmo deco!
-I vetar je prevrnuo lađu sa mornarima, potopili su se
-Ajde plegajte po bini, pa nek digne zavesu
-Gde je onaj magarac što diže i spušta zavesu!?
-Otišao po cigarete!
-Šilja!
Da, da!Šilja!
-E, ovo je raspad sistema…
‘ajde da probamo još jednom potapanje lađe, i davljenje
mornara…

      Napisao: Dušan Dojčinović