Ako učite za test, ponavljate tekst za predstavu, ili pamtite težak muzički komad,  najbolja stvar koju možete uraditi za vaše pamćenje je da odete u krevet na vreme.
Dva nova istraživanja pokazuju da se formiranje sećanja odvija u više stadijuma i da je san možda najbitniji od svih.

Prvo istraživanje obuhvatilo je 84 osnovca učenih da identifikuju seriju kompjuterski generisanih reči koje slično zvuče. Odmah nakon obuke, učesnici su pokazali sjajne rezultate na testu pamćenja reči. Kasnije tokom dana, pokazali su lošije rezultate. Posle dobro prospavane noći, ponovo su pokazali rezultate slične onima prethodnog jutra.

Drugo istraživanje je obuhvatilo 100 srednjoškolaca koji su učeni da pritisnu jedinstvenu sekvencu od pet brojeva na tastaturi. Osobe su morale da to čine iznova i iznova, sve brže i brže. Šest časova kasnije, pamtili su originalnu sekvencu iako su tek naučili sledeću.

Formiranje memorije verorovatno zahteva i više od jedne noći spavanja, zaključili su istraživači. Drugog dana, učesnicicima koji bi ukucavali prvu sekvencu, a zatim bili učeni drugoj, sećanje na prvu bi se bitno pogoršavalo posle trećeg dana. Ako ne bi ponovo ukucavali prvu sekvencu pre učenja sledeće, pamtili bi obe sekvence brojeva.

Ovi rezultazi pokazuju da kratko podsećanje na naučeno sledećeg dana zapravo smeta ponavljanju toga u budućnosti, naročito ako učite nešto odmah posle toga. Izgleda da se dugotrajna sećanja ne formiraju odmah. Umesto ponavljanja, treba vam dobro prospavana noć za pojačavanje sećanja i sprečavanja dotičnih da se presele u zaborav.

Dakle, ako zaista želite nešto da zapamtire, učite do vremena za spavanje. Ali ne ostanite budni do kasno. Možda ćete naučiti manje, ali zapamtićete mnogo više.

 

Prethodna stranica