Ove godine 25. januara napunilo se 85. godina od dana kada se
1921. godine prvi put javno čula reč “robot” u Narodnom pozorištu
u Pragu, na premijeri drame Karela Čapeka “R.U.R.” (“Rosumovi
univerzalni roboti”). Pod 'robotima' se u toj drami ne podrazumevaju
mehanički entiteti, koji se danas označavaju ovim terminom, već
'androidi', veštačka stvorenja ljudskog lika. U drami se prikazuje
pobuna robota i nestanak ljudske vrste. Čapekova misao vodilja
je da čovek nije dorastao da se ravnopravno nosi sa svojom tehnologijom,
koja izmiče njegovoj kontroli, uništava njegov identitet i pretvara
ga u bespomoćno biće.
Dan
kasnije od jubilarnog datuma nastanka reči “robot”, 26. januara
2006., emitovana je vest iz Tokija koja naslućuje da vizionarstvo
Karela Čapeka možda i nije puka utopija. Naime, agencija za zapošljavanje
“Piplstaf” iz Nagoje ponudila je firmama robota koji može da radi
kao recepcioner. Robot se nudi da radi za platu od 352 evra mesečno
dok ljudskom biću u Japanu za taj posao treba platiti više od
2.100 evra. Robot je u stanju da detektuje prisustvo neke osobe,
da je primi i s njom vodi jednostavne razgovore. Ista agencija
nudi bolnicama i staračkim domovima robote obučene da pomažu starijim
ljudima.
Čapek
bi se smrzao da može da vidi android japanske firme "Kokoro
drimz" koji izgleda kao prava žena. I na razdaljini od par
koraka od silikona izrađena koža izgleda prilično uverljivo, kao
i oči i kosa i uopšte crte lica. Svaki robot tipa "Aktroid"
ima drugačije lice i može da pomera oči, smeši se, namiguje i
menja izraze lica, mada još uvek ne u onom dijapazonu u kojem
to mogu ljudi. Mašina, čije je je ime nastalo stapanjem engleske
reči "glumica" (actress) i stručnog termina za robote
u ljudskom obliku "android", u stanju je da razume oko
40.000 izraza i vodi razgovor. "Aktroidi" su sposobni
da daju oko 2.000 različitih odgovora i reakcija na ono što mu
je rečeno a na neka pitanja može da reaguje na više načina. Dovitljivi
konstruktori su se dosetili da ga programiraju tako da, u slučaju
da bude upitan "Da li ste vi robot?", ironično odgovori
"Da, ja jesam robot" istovremeno praveći smešne, nezgrapne
pokrete karakteristične za nedovoljno usavršene mašine, da bi
se potom vratio tečnim kretnjama nalik ljudskim. Vešti konstruktori
time su želeli da pokažu kako robot, koji se šali na svoj račun,
ima nečeg emotivnog, ljudskog u sebi, ali istovremeno i da naglase
do koje mere je njihovo kibernetsko čedo tehnički superiorno u
odnosu na druge slične proizvode.
"Aktroidi", koji za sada razumeju i govore japanski,
engleski, koreanski i kineski, namenjeni su da služe kao recepcioneri
i vodiči, odnosno za pružanje informacija u šoping centrima, na
sajmovima ili na ulazima u poslovne zgrade, a mogu da budu od
koristi i za zabavu dece i noćno dežurstvo u bolnicama. Na Izložbi
robota u Tokiju, održanoj decembra 2005., “Aktroid” je predstavljen
u tesnom šorcu i dubokim čizmama, sa licem atraktivne devojke
u ranim dvadesetim godinama.
U
opštem uzbuđenju koje je u Japanu pa i svetu nastalo prikazivanjem
"Aktroida" na Svetskoj izložbi i Izložbi robota 2005.godine,
valja postaviti pitanje: čime će se baviti ljudske recepcionerke,
službenice i manekenke kada počne masovna proizvodnja kvalitetnih
androida koji mogu da rade 24 sata dnevno, kojima nije potreban
godišnji odmor i koji ne odlaze na porodiljsko?
Uostalom,
takvo pitanje postavio je Karel Čapek još daleke 1921. godine?
Njegov literarni odgovor na njega je poražavajući za ljudsku vrstu.
